Форум » Интересные стихи » Стих » Ответить

Стих

имярек: Это стихотворение из повести В.Астафьева "Так хочется жить" , он ли его автор - я этого не знаю. *** Луна взошла, светла пшеница, Чуть золотеет сизый дым. Я вновь пришел тебе присниться, В цветах, с гармошкой, молодым. И ни повестки, ни вокзала, И смех, и губы не на срок. Но ты зубами развязала Солдатский узел всех дорог... А я еще на Брянском фронте Убит с полротой по весне... Под утро спящих вдов не троньте - Они целуют нас во сне.

Ответов - 12

cernodrimski: Oltarot na iluzijata Go poloziv srceto na rvenikot Podarok moj e toa Na zrecot koj otsprotiva stoese Pogledot mu go prativ I gralot so gorcini go primiv Ne go zapocnav tansot na osamenosta Ako taka mislevte Vie muzi na ocajot Koj samo migovite tazni gi nosite Raskosno gi rasfrlate Skiptarot na levo go zavrtev O dzezolot taka tesko na gradite me pecese Prazninata sto gore lebdese ja potpolniv Ognen krug okolu se stvori Desno vetristata besneea luto Samo vo dlabocinite mudrosta mudro molcese Sila nemav edna da ponesam Kako prometej cekav Laznata nadez da dojdi I povtorno I povtorno vo gradite da mi rija. Nikodin Cernodrimski

cernodrimski: Galebot denes tazna pesna zapea Agonijata na smrta ja pretcustvuva Treperot na kriloto toa mu go kazuva Krikot od dusata na cevekot odeknuva Karpite gi krsi Kapkite pot lakomo go grabaat celoto Samotijata voinstveno doajga Ova li e den Izvika ete tamu deteto isplaseno Samo krici nasekade Podobra bese nojktabarem temninata bese gusta I stravot e pomal Na pragot prav dva prsti Aglite na odaite pajazini Se zamaglile prozorcite od vozdiskite ladni Izliten pod neodamna so edna solza izmien Radio staro kojznae koga posleden pat pusteno Minato minalo Brazdi dlaboki napravilo Minato minalo Samo korov ostanalo Pirej I troskot niknalo prekrilo Ni neboto se otvarani zemjata se zatvara Samo ala ronki zbira Toa I ostana Od krikot Galebot tazen zamolci Taka mu rece konjanikot Gallop vo mig iden ke pravi Prasina ke krene Odisi vo toplite kraista Imas uste dni za peenje Utrovo nema ni pesna Nikodin Cernodrimski

cernodrimski: Sakav povtorno da napisam pesna Za edno seniste koe imase liti partali na sebe No dusegriznicite vednas se javija Me narekoa sluga na zloto Sum go opejuval postojano I preubavi zborovi sum pisuval za senisteto Za zloto li gi prasav Ne znaea da mi odgovorat I molcat Sega koga spiat dusegriznicite Dali navistina da pisuvam No avetoto sto go gledam Kako nemirno odi od mesto do mesto So rakata odmavna I seedno mu bese Litosta go pravi uste postrasen Samo se zavrti I zamina neznam kade Ostanav so praznotijata sto ja ostavi Ostanav da cekam misla koja ke ne odnese Vo denot kade povtorno ke mislam Povtorno zaneseno ke pisuvam Vo denot sto ispolnet ke bide. Liri Partali Nikodin Cernodrimski


cernodrimski: Fenerot na Diogen Me obzema strasta na temnata nok Go zedov fenerot na diogen Trgnav I jas da go baram istoto Sto trpelivo go baral I Diogen Gi odbrav prvo Bulevarite bleskavi Ispolneti so raznorazen zagor bea tie No samo glasovi slusav Silueti ovde onde Nadesta ne me napustase taka lesno Se pripi do mene I taa Bese ljubopitna no I avanturisticki raspolozena Ovde izgleda bese bescelno gubenje na vremeto Kon mestata za sobiri mnogu zaminav Tamu elitata na drustvoto se sobirae Go krenav fenerot povisoko Svetlinata sto pogolem proctor da osvetli Samokreaturi cudni patot mi go poprecuvaa Izvestaceni I izviliceni likovi Bledi senki koi nalikuvaa na lujge Ovde mornici po teloto mi prosetaa Mi kazaa brgu da begam otuka Ova e ponorot na licemerieto I retko koj uspeal od nego da izleze Nojkta grabese kon polnokta so gallop brz Ne se otkazuvav od potragata Neuspehot ne me obeshrabruvase Prodolziv so posilni cekori Zaminav vo kultnite mesta Tamu momcinja I devojcinja vidov mnogu No vo luspite svoi seuste bea I svetlinata se uste do niv ne dopirase Pomisliv togas Dodeka go gledav spomenikot vo parkot Evego primerokot na potragata No ova e samo mramor laden I necija vizija Kon periferijata na gradot se upativ Tamu temninata bese carstvo nepregledno Trosnite kujkarki So bledotijata svoja samo go pravea mrakot pogust Ovde ni glasovi ne se slusaa Samo ovde onde po nekoj krik I vozdiski so gorcini polni Togas pred mene izlele vizija cudna Go vidov Diogen kako razocarano sedi na raskrsnica A jas bev na krajot od gradot Mislev fenerot Povtorno vo kovcegot star da go vratam Koga do moeto uvo liptanje tivko dojde Se upativ so cekori brzi Nesakav vremeto da me popreci Od gletkata zdivot mi zastana Ocite ne veruvaa vo toa sto go gledaa Na pragot od dome den sedese Covek No jas go vidov kako dete isplaseno Solzite negovi na hartija bela kapea Storii cudni tamu se pisuvaa Grizite I stravovite na mesecinata I gi davase A taa kako maka grizliva Eden zrak nadez vo srceto mu stavase Sonot raka mu podavase za mig spokoj da najde Znaese zosto doajgam I toj ne brzase zosto vremeto ne go merese I prostorot bese samo edna obicna fraza za nego Me pogledna so pogled bistar I sepak namesto zbogum Covekot zborovi mi kaza Ova ne e moj dom skitniku nojken No sepak nautro na moite najmili nasmevka im podaruvam Ova ne e moj prag tragacu vecen No sepak cesni misli go precekoruvaat Ova ne e moj dvor prijatele nepoznat No sepak so vessel detski zagor e ispolnet Ova ne e moja ulica prijatele drag No sepak nautro na site im kazuvam dobro utro Ova ne e moj grad prijatele moj No sepak go sakam isto kako da e moj Ete gledas prijatele grizite so nojkta gi delam Nasmevkata denot mi ja podaruva A jas isto kako I ti Ja pominuvam patekata na zivotot Isto kako sto mnogumina pred nas Ovde burata kako zrno pesok ne donela Odovde burata kako zrno pesok ke ne odnese I zapameti sto ke ti kazam Mali sme kako zrno pesok Mojkni sme kako uragan besen Nemojkni sme kako vejka na veterot Silni sme kako lava razulavena Mudri sme kako ribi molcelivi Brzi sme kako potok planinski No sepak Mali sme kako zrno pesok A sega prostimi sto ke ti posakam dobra nok No mojot son nestrplivo me ocekuva Togas edna magija cudna vo prostorot se stori Vidov kako fenerot se izgasna A tamu vo blizinata moja Diogen celiot ozaren rakopleskase. Nikodin Cernodrimski MAKEDONSKA POEZIA

administrator: Спасибо, очень интересно.

cernodrimski: гораздо спасибо, Российская materni это не мой язык, но каким-то razbirlivi и рядом с македонского языка

cernodrimski: Чтобы записать песню обо мне смерть опять принудительного жизнь Извините не говорить bevy Проктор история с eho Kaze, что только smrtici цвет смерть iOni KOI знаю vecnost kak пересечение является знаю последний только moment Moment который или вокруг них, которые не могут видеть Moment который только время cuva тех, кто мечтает Kak всадника в композиции является описать Который страстные galap pravo Знаю знаю Я знаю, те, кто страхе…….. ……. что они небезопасных ………… тех, кто любит серебро попало цена сейчас работает Они показывают, что, по мнению бас ложь ложь лежать на себя первый Прошу прощения, возможно, все еще долго говорить о смерти Хотя долго еще принять мое время Прошу прощения меня новый шаг называется Прошу прощения меня новый шаг ведет более говорит, что раз мы не можем остановить Моменты не рассчитывать только koraca Бесчисленное количество шагов Nikodin Cernodrimski Я молился за gramatickih ошибок, которые возникают

cernodrimski: Я знаю прекрасное место, как бесконечность Немного потеряли в качестве одного взгляда Я знаю одно место, где счастье глубокой скорбью Где находится большая радость Pack Я знаю это место, но я знаю, другие Я знаю еще одного запуска В своем тайном журналы хранятся его Во-первых, в их srcama писать А с крошками от души питание С горькими слезами в Персидском заливе как она хранится цветок Когда они обнаружили, одиночество и поцеловал И аромат его пьянство Я знаю места Но даже в своем дневнике я написал Листы собирать больше безопасности В конце большинство из них завтра ярус Cvorovima от 12 до количества их zavezacu Я журнал моей Napisaće Я знаю, потому что сейчас вы говорите о журнале Может быть, некоторые будут сердиться на меня Все скажут, что секрет великих обнаружить Некоторые из них могут быть и проклятия на меня выпад Некоторые могут называть меня, и ренегат Любое мне Я знаю, потому что я пишу. Обнаружено тайное дневник Nikodin Černodrimski Я молился за gramatickih ошибок, которые возникают

cernodrimski: Се загледав себеси во непрегледното пространство За окото тоа беше поле непрегледно со зеленило исполнето За душата тоа беше бескрајот недогледен Се загледав себеси и со времето трка започнав Од час во час погледот заморен стануваше Замор тоа беше тежок како идниот час Душата од радост само со восклик кажуваше Да не ја прекинувам врвката што се издолжуваше Да не го запирам летот во место Се загледав себеси во непрегледното пространство Се загледав и со умор заминав на починка Очите задоволни беа Душата од радост само потскокнуваше И дадов уште едно ноќно премрежие Таа излет го нарече и не чекаше ни минута ете тука Се препуштив на бесконечноста Течеше како река тивка Исполнета со милиони надежи и желби Исполнета со милиони бои и нијанси Кој сега гласови тивки беа Се препуштив на бесконечноста Се додека воскликот и радоста ја слушав Душата ме водеше низ световите Ете бајки за многумина се Ете како сказни чудесни се прераскажани Од тие кои претходни се препуштија на бесконечноста Воскликот на душата Никодин Чернодримски

cernodrimski: Голобрадо и гологлаво момче стоеше на аголот Надежта своја силно ја стегаше во рацете На хартија пожолтена беше таа напишана Од многу поодамна уште како дете Никој сериозно не ја свати Никој сериозно не ни ја погледна Ја нарекоа само обична детска фантазија Не ја остави ниту миг на земја да падне Се плашеше земјата да не му ја изеде Исто онака како што една снага изеде Што него сон му беше Се плашеше од ветерот да не ми ја однесе Ја знаеше неговата сила Бури правеше и другите ветришта ги лутеше Ги тераше да му се придружат кога во поход одеше Од водата бегаше Напати само ликот свој ќе и го покажеше И тивко и зборуваше немој да ме заборавиш Одразов мој ти го давам играјси со него на месечинава Но надежта не ти ја давам Кога до оган ќе се доближеше само грбот го вртеше Лукав беше и лукавство во себе оганот криеше Напати во ладните ноќи со топлината го мамеше Во близина своја го покануваше А кога почита не че ја добиеше Пламени јазици насекаде блуеше Збеснат ѕвер тогаш беше Голобрадо и гологлаво момче стоеше на аголот Надежта своја силно во рака ја стегаше На хартија пожолтена беше таа напишана Ги слушна неодамна скитниците како шепотат Вечерва на полноќ самовилите ќе шетаат Надежите ќе ги собираат Грст од благослови ќе делат Голобрадо и гологлаво момче стоеше на аголот Со погледот вперен во мракот. Хартија Пожолтена Никодин Чернодримски

cernodrimski: Osameni Javor Ночная тьма и пустота Клен nevestuje ночь gostin Skitnik с Дальнего уголки Restless души Ночной путешественник, которые пели песни Я проклинать их медведей Существует окно открытым Нет, и никогда до сих пор не закрыто Это лишь малая часть того, что написано Поэт читает свои стихи, написанные на их одежде лито Мешки с кто знает, где он принял srplivo экстрактора Клен только мама Двое из каждой ворон плотно обнимать В области слабо когти его Зариа Поэт ждет, чтобы открыть рот Некоторые хитрости для них и их мир Nadža Поэт ожидания в месяц blesne Блеск вашего volšebni траву на razbaca Их сила и собирает на И стихи по одному Redi Более печальной и с большим количеством wretchedness по себе И О Мои дни так великолепный Что trenutcima izgradženi с минуту приостановили С часа сохранены Voshit его сейчас opevam И в моих песнях вы vozdignujem Иллюзорный Izuzorni вы пуста Время, чтобы у вас было мучительно Сколько времени у вас есть боль, и создание Никогда не раздавить меня знаете вы хорошо Подробнее hodam и не имеющим юридической силы popunjuem В те дни, так veličestveni Что omrazom заполнили мне Просто кричать, которые Nedam и не остановится, даже Pustiču ожидаем И в колонке, где все срыв искать Sade должны услышать хоровое пение отчаянно Я знаю, что песня не будет, пожалуйста Лидер не только то, что пришли Там, где ветры отдыха Там, надежда умирает Где спать воды Там НИО исчезнуть Большинство есть praznoča Мы рассмотрели в tamnina В tamnina мы скрыть Темно пакт подписан Укрыватель будет нашим Служащих будет верен мне И Разумно провел свой мир клен Равенс они спели песню Сколько времени было так грустно Сколько времени было morničava Поэт попросил его Sade праздники Мы знаем, что наша песня morničava В некоторых ссылок быть страшной В nekoh которого лицемерно любовь Odjuriče не на тот момент из клена Только те, кто с jadom питание slušače наши песни Возникла печальная песня grakanje Для svrninu они пели Сорно каковы ваши rodženja Grakaju и печали через их ветер бросать Это сейчас zlobnik страшной печали, и не принимают На местах, черный prosipa Поэт osameniku вы младенец proklinjeta Эй вы поете о себе Только в один момент вашей душе успокоиться И, по крайней мере, намека на мир nadžeš И по крайней мере, один момент, к следующему месту staneš И Разумно провел свой мир клен Легко перечислить все слова написал На дереве следы вашей каждые ворон является začuvao А теперь история более Для каждого osamenik что мало тени poželeče Ветер zlokobnik окно закрыто Что многие лета не было закрыто Почтовый veterov думаю, что теперь Этого достаточно на сегодня.

cernodrimski: Желчный бумаг С непокрытой головой и безбородый мальчик стоял на углу улицы Надежда на их руках твердо храниться Желчный на бумаге, кто знает, когда она была написана Лонг-давно, даже когда он был мальчиком Никто не может быть серьезно savtio Никто не хочет смотреть или, по крайней мере, литой Narekli была только одна детская фантазия Не оставляйте в любое время на месте падения Я сказал себе тогда Нет staljaj стране можно поесть Точно так же, как человеческий власти pojela Держава, что является мечтой мальчика Опасались, что он и ветер не несет Зная силу своего Буре был создан и другие ветры, причиненный Чтобы присоединиться к кампании, когда это вылетел J Поскольку вода является sklanjao Тогда только он показал характер Я tivko не говорить мне забыть Оставьте вы мои размышления на месяц вы играете с ним Но надеюсь, что вы nedaj Когда он был рядом с огнем Только ledža повороты Lukava хитрость была сама по себе является огонь крылья С его тепло GA заманивание Каждый раз, когда холодно объятия долго пусто ночь В своем выступая труба возле ГА И когда počit не получил Flaming языки все бросили Неистовый зверь это пламя С непокрытой головой и безбородый мальчик стоял на углу улицы Надежда на их руках твердо храниться Желчный на бумаге, кто знает, когда она была написана Почти услышать шепот блуждающих поговорить Сегодня в полночь вилл сплетник Надежда коллектор Рука благословение podeliče С непокрытой головой и безбородый мальчик стоял на углу улицы После просмотра в темное время суток.



полная версия страницы